Lepe ali ne pevaju

Potporodica rajskih ptica podeljena je na trinaest rodova i ima 42 vrste. Rodovi su sledeći: rajske vrane, anukoidi, Vilpelove rajske ptice, šlemonosne, šiljokljune i ogrličaste rajske ptice, parotija, štitaste i kraljevske rajske ptice, astrapije, kljuštaste i strunaste rajske ptice, te ptice roda Paradisaeidae.

Rod Paradisaeidaa obuhvata sedam vrsta i pet podvrsta. Ove ptice podsećaju na naše vrane, ali im je priroda podarila perje neverovatne lepote, a veličina im varira od one koju ima sojka do veličine ševe. Kljun je osrednje dugačak, ravan ili malo povijen, sa strane spljošten, dok je na korenu pokriven perjem ispod koga se skriva nosna šupljina. Noge su im čvrste i duže od kljuna, prsti veliki i naoružani snažnim i oštrim, jako povijenim kandžama. Krila su osrednje dužine i veoma zaobljena, pa u njima šesto i sedmo pero dužinom nadmašuje ostala. Rep je raven, umereno dugačak i sastoji se od 12 pera. Odlikuju ga izdužena pera u obliku žice ili veoma dugačko i jednostavno, veoma stepenasto perje. Pojedine vrste podižu čipkaste slapove perja preko leđa, ili ih treperavo puštaju sa grana. Ženke i mlade ptice uvek su jednostavnije obojene od mužjaka.

Nijedna od pomenutih vrsta ne peva, ali se oglašavaju raznovrsnim zvucima počev od tihog, piskavog mjaukanja do gakanja, trubljenja, škljocanja, pa čak i klokotanja, što zvuči kao rafal iz mitraljeza. Ostali glasovi su dugi, tužni zvonki, ali imaju trbušni prizvuk.

Velika rajska ptica (Paradisaea apoda)

Zbog perja raskošnih boja poznata je i kao božanska ptica. Živi u šumskim oblastima ostrva Arui, na jugozapadu Nove Gvineje. Njen latinski naziv prevodi se na pomalo tužno ime “beznoga”, koje je dobila kako bi se ovekovečila stara bajka o pticama koje ceo život provode u vazduhu i kojima nisu potrebne noge. Dužina tela odraslog mužjaka je 45 cm, dok je dužina ženke 35 centimetara. Krila su dugačka 24cm, a rep 18. Gornji deo glave, slepoočnice, zadnji i gornji delovi vrata su tamnožuti, čelo, obe strane glave, ušni pokrivač, brada i grlo su tamnozlaćanozeleni, uzde zelenkasto-crne, a ostali delovi tela, krila i rep tamnocimentastosmeđi. Ova boja se na području voljke preliva u crnkasto-smeđu. Dugačko kitnjasto perje sa obe strane prsiju je jarkonarandžastožuto i na kraju postaje mutnobledo. Kraće kruto perje je u sredini korena tamnokestenjasto do smeđe-crno. Očni kapci su sumporastožuti, kljun zelenkasto-sivo-modar, a noge mesno-smeđaste. Ženka je skromnije obojena. Na gornjoj strani je smeđasto-bledosiva, na grlu sivkasto-ljubičasta, a na trbuhu mutnožuta. Hrane se voćem, semenjem i sitnim insektima. Ova vrsta je kao ugrožena evidentirana u Međunarodnoj Crvenoj knjizi.

Mala rajska ptica (Paradisaea minor)

Ptice ove vrste žive u šumama na severu ostrva Nova Gvineja i na obližnjim malim ostrvima Misoal i Japen. Odrasla jedinka dostiže dužinu od 32 cm, a polni dimorfizaqm je veoma izražen. Mužjaci imaju znatno raskošnije perje i širok rep. Ženke su manjih dimenzija sa perjem braonkasto-smeđe boje.

Hrane se voćem i insektima. Mužjaci su poligamni i imaju rituale udvaranja na krošnji drveta, gde se okupi i do 30 jedinki. Gnezdo grade na drveću visoko iznad zemlje.

Vrsta je evidentirana u Međunarodnoj Crvenoj knjizi.

U okviru vrste poznate su i tri podvrste: Parodisaea minor minor sa ostrva Misol, na Zapadu Nove Gvineje i zapadnom delu Papua Nove Gvineje, zatim Paradisaea minor jabiensis sa ostrva Japen i Paradisaea finschi sa severa Nove Gvineje

Crvena rajska ptica (Paradisaea rubra)

Staništa ove ptice su isključivo ostrva u severozapadnom delu Nove Gvineje – Vajgeu, Batanta i Saonek. To je sitnija ptica (33 cm), čija su krila duga 17 cm, a rep 14. Posebna karakteristika je zlatasto-zelena ćuba na zadnjem delu glave. Bledo-sivo-žuta boja pokriva leđa i proteže se duž donjeg dela tela. Grlo je smargdnozeleno, a grudi i krila crveno-mrki. Perje u osnovi kljuna i flekice iza očiju su kadifasto-crne. Bočno perje je čudesno crveno. Dugačko repno perje je povijeno. Oči su svetložute, kljun i noge pepeljasto-sivo-plavi. Kod ženki prednji deo glave i čelo su kadifasto-mrki, gornji deo tela i trbuh crveno-mrki, a vrat i grudi svetlocrveni.

Iako ima markantno perje, veoma je teško uočiti je u prirodnom okruženju gustog rastinja. Mnogo jednostavnije je otkriti njihovo prisustvo po prodornim kricima. Mužjaci žive u grupama odvojeno od ženki, a tokom sezone gnežđenja razmeštaju se na drveću koje im tradicionalno služe u ritualu udvaranja.

Hrane se plodovima, raznim semenjem, insektima, žabama i gušterima, a hranu nalaze po drveću i na zemlji.

Plava rajska ptica (Paradisaea rudolphi)

U planinama Papua Nove Gvineje rasprostranjena je ova vrsta rajskih ptica čija dužina dostiže i 30 centimetara. Imaju debeo kljun, crno i svetloplavo perje sa belim krugom oko očiju, što je obeležje oba pola. Krila i leđa su plava, a bokovi braonkasti. Mužjaci se oglašavaju glasno i ne baš melodično. Pri šepurenju tokom rituala udvaranja mužjak se snažnim kandžama hvata za granu i okreće se naglavačke. Pritom mu se par dugačkih končastih pera na repu podiže, a njihovi krajevi se graciozno povijaju u stranu. Ta prevrnuta pozicija omogućava mužjaku da široko raširi svoja ljubičasta krila i rasplete svoje repno perje u obliku prevrnutog trougla. Kada se njegova krila rašire, na grudima se pojavljuje crni oval oivičen crvenim, koji se širi i skuplja tokom rituala udvaranja. U odnosu na većinu drugih rajskih ptica, mužjak plave rajske sam izvodi ritual udvaranja.

Hrani se raznovrsnim tropskim voćem koje uspeva u bogatim tropskim šumama

Posle parenja, ženka sama gradi gnezdo u obliku čaše, sama leži na jajima i podiže podmladak.

Poznate su dve podvrste: Paradisaea rudolphi margaritae iz istočnih i centralnih delova Papua Nove Gvineje, i Paradisaea rudolphi rudolphi koja živi u jugostočnom delu Papua Nove Gvineje.

Regianova rajska ptica (Paradisaea raggina)

Areal ove vrste obuhvata širok prostor severoistočne Nove Gvineje. Smatra se nacionalnim simbolom Papua Nova Gvineja i od 1971. godine njen lik nalazi se na državnom grbu. Dugačka je 34 cm, a telo joj ukrašava perje boje trule višnje. Mužjaciimaju žute krune, tamnosmaragdnozeleno grlo sa žutim okovratnikom. Ženke su braonkasto obojene, bez dugačkog repnog perja. Boja repnog perja mužjaka varira od crvenog do narandžastog, zavisno od podvrste. Podvrsta P.r.ragina ima intenzivno crveno perje, dok podvrsta Augustavictorae sa severoistoka Nove Gvineje ima kajsijastonarandžasto perje.

Uglavnom se hrani voćem i zglavkarima. Gnezdi se na drveću, od dva do 11 m iznad zemlje. U gnezdo ženka obično položi dva jajeta. Inkubacija traje 18-20 dana. Kao i kod svih poligamih rajskih ptica, ženka preuzima sve roditeljske obaveze.

Ova vrsta je kao ugrožena evidentirana u međunarodnoj Crvenoj knjizi.

Goldijeva rajska ptica (Paradisaea decira)

Živi u gorskim šumama na 300-700 m nadmorske visine. To su predeli ostrva Normanbi i Ferguson u arhipelagu D Antrkasto. Telo joj je dugačko 33 cm i uglavnom se hrani voćem. Kod ženke perje glave i vrata je žuto, grlo tamnobraon, krila braonkasta, grudi i stomak mrki, rep braonkast, a rožnjača žuta. Kod mužjaka, perje grla i guše je zeleno, glava, vrat i delovi krila žuti, grudi su sive, kljun i noge takođe sivi, repc crven, a rožnjača žuta.