Naslovna Fenomeni DRŽAVA DA OŽIVI SELO

DRŽAVA DA OŽIVI SELO

1410
0
PODELI

POVRATAK U RURALNA PODRUČJA I NJIHOV SVEOBUHVATNI RAZVOJ PROMENIĆE MRAČNU SLIKU DOMAĆE POLJOPRIVREDE

 

Srpsko selo nestaje. Ova tužna i poražavajuća činjenica je naša realnost već neko vreme i kao da nema nikakvih izgleda za poboljšanje situacije.

– U Srbiji danas ima skoro milion nezaposlenih – kaže prof. dr Danilo Tomić, predsednik Upravnog odbora Agrarnih ekonomista Srbije, i naučni savetnik SANU. – Istovremeno, od 4.709 sela, svako četvrto je na putu nestajanja. Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. – dodaje on. – Dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, ne koristi se šansa da se negativni trendovi na srpskom selu zaustave. Od deset radnika koji su ostali bez radnih mesta, više od polovine moglo bi da se zaposli u ruralnim područjima Srbije.

Kako ukazuje Tomić, povratak u ruralna područja zemlje ne znači i povratak radnika motici i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti poljoprivrede i oko nje. To prevashodno ima značaj u šumarstvu, vodoprivredi, uslužnim delatnostima – zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturnim, malim i srednjim industrijskim pogonima (kojih ima oko 220.000, a cilj je da ih bude 400.000), čija proizvodnja ne ugrožava ekološku ravnotežu.

– Nekadašnja Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na svetu – kaže Branislav Gulan, član Saveta SANU za selo. – Za poslednjih 50 godina njenog postojanja, iz sela u grad prešlo je oko osam miliona ljudi. Takav proces u svetu, poređenja radi, trajao je oko 150 godina. Umesto dosadašnjeg intendantskog nastupa ka selu i poljoprivredi, gde su tretirani kao proizvođači jeftine hrane, mora da se stvori koncepcija tzv. ruralnog razvoja, koja će se temeljiti na demografskim, prirodnim, ekonomskim i socio-kulturnim potencijalima – objašnjava Gulan.

Borba za varošice

Naši sagovornici navode da se pod uticajem industrijalizacije smanjio udeo tradicionalnog ručnog rada, smanjio se broj nekvalifikovanih radnika, a zaposleni u kombinatima poprimili su odlike industrijskih radnika. Ovo je rezultiralo time da se udeo stanovništva u gradskim naseljima povećao od 21 odsto u 1948. godini na 51 odsto na početku 21. veka. U svetu danas oko polovina stanovništva živi na selu.

– U ovom trenutku, u Srbiji ima oko 778.000 poljoprivrednih gazdinstava. Cilj nam je da se zaustavi devastacija i napuštanje sela – kaže dr Tomić. – Tek posle toga, kada stvorimo iste uslove života na selu kao i u gradu, moći ćemo da računamo na to da će mlađi naraštaji početi da se iz grada vraćaju na selo. Naravno da postoji i veliki problem nataliteta – mislim da smo bitku za selo davno izgubili zbog čega treba da se borimo za varošice koje nestaju. Prevaga broja umrlih nad rođenima daleko je veći krivac za pusta sela, nego same migracije.

Prepreke su mnoge, ali su brojke precizne – oko 85 posto naše teritorije pokriveno je seoskim područjima, na kojima živi oko 45 posto stanovništva. Ne obrađuje se više od 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 50 hiljada kuća na selu nema zakonskog vlasnika, a tri puta više kuća je napušteno. Otprilike toliki je i broj seoskih ekonomskih objekata koji se ne koriste. Kada na ovo dodamo činjenicu da je trenutno oko 700 hiljada ljudi u Srbiji bez posla, među kojima je i 32 hiljade agrarnih stručnjaka, a od toga je njih 5.513 sa zvanjima neophodnim za revitalizaciju sela – inženjera poljoprivrede, prehrambenih tehnologa i veterinara. Takođe, nezaposleno je i 46 doktora nauka i 418 magistara i specijalista iz oblasti poljoprivrede.

Gazdinstva čekaju podmladak

– Veliki problem predstavlja nedovoljna aktivnost institucija – navodi dr Tomić. – Pre svega, to su resorna ministarstva, lokalne samouprave i naučno-obrazovne ustanove. Mogućnosti zapošljavanja nisu zanemarljive – nastavlja on. – Pre svega, mladi se mogu zaposliti i u gazdinstvima svojih roditelja, ali i na komercijalnim farmama i u zemljoradničkim zadrugama. Takođe, radna mesta se mogu obezbediti u preradi, konsaltingu, agrobiznis kompanijama, stručnim službama i organima lokalne samouprave – dodaje naš sagovornik.

Međutim, ovo nije moguće bez razvitka programa, koje treba da sačine lokalne samouprave. One, prema mišljenju naših sagovornika, treba da predstave programe razvoja sela i poljoprivrede, koji treba da budu profitabilni i izvozno orijentisani. To podrazumeva da agrarni budžet bude desetina ukupnog budžeta, ali i osnivanje specijalizovane agrarne banke.

– Neophodno je i veće angažovanje resornih ministarstva i naučno-stručnih institucija. To znači veću finansijsku podršku ovakvim aktivnostima, a neizbežno je uključivanje i nadležnih službi za zapošljavanje – zaključuje Branislav Gulan.

Ni tu nije kraj spiska. Prema mišljenju naših sagovornika, treba ići u korak sa vremenom, tako da bi i IT sektor mogao da se uključi u obnovu poljoprivrede. Neophodno je i delovanje Narodne banke, kao i zadružnih saveza. Potrebno je i obezbediti uslove zaposlenima slično poput onih koje imaju u urbanoj sredini – zapošljavanje treba da prati obnova ili izgradnja vrtića, škola, domova zdravlja, prodavnica, i naravno saobraćajne infrastrukture.

– Država treba da istraje u podršci i samo na taj način će sprečiti izumiranje sela i omogućiti njegov privredni razvoj – saglasna su oba naša sagovornika.

Rajno Polje

Od 1991. do 2002. godine samo Vojvodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a južna i istočna Srbija više od 200.000 ljudi. Crna Trava, Majdanpek, Negotin, Rekovac i Varvarin su najdrastičnije osetili pad nataliteta i izgubili najveći procenat stanovnika. Ipak, pozitivnih primera ima, premda su malobrojna.

Takav primer je selo Rajno Polje, kod Leskovca. Već sedam decenija ima oko 700 stanovnika i iseljvanja nema. Mladi, čak i oni sa fakultetskom diplomom, ostaju u Rajnom Polju! U 2014. godioni rođeno je više dece nego u tri susedna sela. Rajno Polje ima 170 kuća i 720 žitelja. Dok mladi u potrazi za poslom napuštaju sela i odlaze u grad, Bojana Veličković (30) iz Kragujevca napustila je grad da bi u kuršumlijskom selu Merćez radila kao učiteljica u školi bez struje, koju pohađa samo jedan učenik.

M. Milosavljević

Foto : Tanjug, privatna arhiva