Čuda se dešavaju u poslednjem osvojenom kanjonu u Evropi –Nevidiu kod Šavnika, koji je pre više od pola veka “pao” pod nogama nikšićkih planinara iz društva “Javorak”. Pre i posle osvajanja Neviđboga, kako ga zovu ovdašnji gorštaci, broj onih koji su smeli da uđu u surovi dragulj priorde manji je od onih koji su jurišali na krov sveta, himalajski Mont Everest!

Vrata pakla ili raja

– Predao se Nevidio, a da pri tom svoj poraz nije naplatio nijednim ljudskim životom. Mada su mnogi od davnina pokušavali, niko pre nas nije uspeo da prođe divljim kanjonom o kome je ispredano bezbroj predanja i čudnih fantastičnih priča. Ako bi se u kanjon okliznulo jagnje ili goveče, nestalo bi bez traga i glasa. Nevidio je progutao i nekog pastira Gala, pa je ljudima samo ostalo da to mesto nazovu Galov mramor . Prvi dodir sa čudom prirode zasenio nas je neopisivom lepotom. Ostavivši za sobom vrata kanjona, celim putem smo se pitali da li su to, u stvari, vrata pakla ili raja – priča za “Zov” Vlado Šale Mićunović, novinar i jedan od aktera osvajanja kanjona.

Posle mnogo godina kanjon je postajao sve pristupačniji avanturistima, a danas je čak i mesto gde se mladi zaljubljeni parovi odlučuju da stanu na “ludi kamen”! Tako su surove stene bile mesto prave romantike. Na takozvanoj Kapiji kamikaza overena je ljubav dvoje Cetinjana –Ivana Božovića i Valentine Jabučanin iz Planinarskog kluba “Kapetan Angel”!

Poljubac pa skok

Prsten je zasvetleo na kamenu sa koga su posle “isprošenog” poljupca koji trenutak kasnije budući mladenci skočili u nabujalu Komarnicu. Na putu dugom 1,7 kilometara čekali su ih vodopadi, tesnaci, bukovi, uzani kanali, galerije kamenih figura i hladna reka.

Tri i po sata se opirao Nevidio vremešnom Krstu Martinoviću (80) iz Herceg Novog, kome je društvo pravila desetogodišnja Željana Kosić iz Nikšića.

– Uspeli smo da ukrotimo Nevidio, radosno je na kraju dugog puta uzvinkuo Krsto, dok je naručju čvrsto držao Željanu, čije je tata Miško celim putem bio njena verna senka. –Moram priznati da mi je povratak teže pao, jer sam morao savladati uspon.

Ogromne otrgnute stene, koje je voda vekovima podlokavala tražeći sebi prolaz posle veliko odronjavanja, glatke su i klizave kao staklo, naročito kad su vlažne. Više od pola kilometara iznad glava “osvajača” uzdiže se potpuno vertikalna usečena stena. Kao da je testerom izvađen njen uski deo, širok koliko i kanjon.