Da li redovno vodite ljubimca na vakcinaciju?
Da
Ne
PAPAGAJI ELEKTUSI
Vrstu određuju ženke
Piše Ljubiša Ž. Petrović
Ovu vrstu papagaja čini devet podvrsta. Osnovna je Eclectus r. roratus. Staništa su im nekoliko ostrva u Australiskom regionu. Dokazano je da su se eklektusi prvo pojavili na Novoj Gvineji i tokom mnogih godina postupno sprovodli kolonizaciju susednih ostrva. Iako su se ostrva nalalazila na priličnoj međusobnoj udaljenosti pticama je ipak uspevalo da savladaju velika rastojanja.
Podela na podvrste zasnovana je na veličini, boji, a isto tako i mestu obitovanja.

Podvrste čiji areal su ostrva u blizini Nove Gvineje veoma su slični osnovnoj vrsti eklektus r. roratus. Istovremeno, sve podvrste koje naseljavaju udaljenija ostrva u priličnoj meri se razlikuju od osnovne vrste.

Po mestu obitavanja eklektuse možemo uslovno podeliti na tri grupe: 1) the lavender or purple breast-feather group ( lavandna ili ljubičastogruda grupa); 2) the cobalt to blue breast-feather group and ( kobaltna ili plavogruda grupa); 3) the red breast-feather group (crvenogruda grupa).

Klasifikacija je izvršena isključivo na osnovu boje ženki, pošto su se kod njih uočavale vidljive međusobne razlike.

Ishrana
Za izbalansiranu ishranu eklektusima je neophodno obezbediti veće količine voća i povrća (75-80%). Sve ostalo je zrnasta mešavina. Vitamine treba davati u malim količinama i
to samo u periodu mitarenja (neophodne količine vitamina oni dobijaju iz voća).

Kobaltna ili plavogruda grupa
Ovu grupu čine podvrste koje žive na ostrvima u neposrednoj blizini Nove Gvineje. To su:
macgillivrayi, solomonensis, aruensis i biaki. Suštinska razlika podvrsta unutar grupe je - veličina.
Podvrsta macgillivrayi (Eclectus roratus macgillivrayi) živi južnije od Nove Gvineje na Australiskom kontinentu. Boja ženki ove podvrste je ista kao i kod osnovne podvrste, a od njeje primetno krupnija.
Podvrsta solomonensis (Eclectus roratus solomonensis) živi na celoj teritoriji koja se proteže od zapadnih do istočnih ostrva, od Nove Gvineje do Solomonskih ostrva i arhipelaga
Bizmarka. Ova podvrsta takođe je slična osnovnoj, ali je od nje osetno manja.
Podvrsta biaki (Eclectus roratus biaki) naseljava područja u neposrednoj blizini Nove Gvineje. Ona je sličnija podvrsti solomonensis nego osnovnoj podvrsti. Neki naučnici sumnjaju u postojanje ove podvrste, ipak, na osnovu standarda svi je izdvajaju u posebnu podvrstu.
Podrvrsta aruensis (Eclectus roratus aruensis) obitava na područjima zapadnije od Nove Gvineje, a ima ga i na ostrvima Aru. On je krupniji od osnovne podvrste. Vrat ovih ptica je više izdužen, rep duži.

Lavandina ili ljubičasta grupa
Ovu grupu čine dve podvrste. To je Vosmaeri Eclectus (Eclectus roratus vosmaeri) (lavender-breasted (lavandogrudi) i the Grand Eclectus (Eclectus roratus roratus) (purple-breasted (ljubičastogrudi)
Podvrsta Vosmajeri živi na severnim i centralnim delovima Molutskih ostrva i na ostrvima Halmahera. To je dominantna popupacija, pa su joj mnogi naučnici dali ime Halmahera Eclektus. Pera na grudima su boje lavande (variraju od tamne do osetno svetlije).
Podvrsta the Grandživi na jugu Molutskim ostrva i na ostrvu Seram. Kod njih se jasno
uočava grudna pega.

Crvenogruda grupa
I ovu grupu čine dve podvrste: Riedels i Cornelia Eclectus.
Eclectus roratus riedeli živi na Tanibarskim ostrvima. Perje i grudi tih ptica su intezivno
crveni, dok su pera sa unutrašnje strane repa žuta. Osim toga, ova podvrsta je sitnija od osnovne.
Podvrsta Cornelia (Eclectus roratus cornelia) je najizolovanija podvrsta. Tokom dugom
perioda izgubila je žutu boju na repu. Takođe je manjih dimenzija od osnovne podvrste.

Razmnožavanje
Mnogi parovi se razmnožavaju tokom cele godine. U prirodi sezona gnežđenja počinje u proleće. Ženke, ponekad, pokazuju agresivnost prema mužjacima.
Za razmnožavanje u domaćim uslovima potrebno je u volijeru postaviti vertikalni pravougani sandučić dimenzija 45X45X60cm. Veći deo vremena u gnezdu provode ženke. Borova strugotina je osnovni materijal za gnežđenje.
Pol mladunaca može se lako utvrditi i u najranijem uzrastu: paperje ženki je crno, a mužjaka sivo. U starosti od 4-5 nedelja glava ženke počinje da dobija crvenu, a mužjaka zelenu boju.
Životni vek ovih papagaje je : 30 - 50 godina.



U OVOM  BROJU:

Iste sudije i – pobednici!
U praksi, listu za naše manifestacije formiraju domaćini specijalki, CAC i CACIB manifestacija. Negde se na početku priprema sastaje i rukovodeća grupa, članovi predsedništva ili sekcija klubova, pominju imena željenih sudija, koje su gledali ili upoznali na nekim od prethodnih manifestacija i - zavisno od argumenata, ili ŽELJE, da čuju koliko vrede njihovi psi IZBORE SE da bude pozvan određeni sudija ili delegat...

Poništen “veštački” rekorder
Na kraju zasedanja 53. Generalne skupštine Međunarodnog veća za lovstvo i očuvanje divljači – CIC, koje je održano u Limasolu na Kipru, jednoglasnom odlukom prihvaćena je posebna deklaracija u kojoj je naglašeno da je neetično objavljivati rekorde trofeja odstreljene divljaži koja se razvijala u neprirodnim uslovima.

Krljušt lična karta
Ribe rastu ceo život, gotovo do same smrti, za razliku od sisara, ptica, reptila i vodozemaca koji maksimalni uzrast postižu već u prvim godinama života. Postoji i periodičnost u rastu riba : leti rastu brže. Ova neravnomernost rasta odražava se na nekim kostima – kost škrge, kosti, kičmeni pršljen, kost peraja i najviše krljušt. Na krljušti se starost ribe prepoznaje kao na godovima presečenog drveta.

U mreži “amerikanac”
Vladimir Fajmagović iz sela Rtkovo kod Kladova, koji ribari već 10 godina imao je nedavno neobičan ulov. U mrežu mu je uleteo “poliodon”, riba koja živi pre svega u Severnoj Americi u rekama Misisipi i Misuri. Pretpostavlja se da je riba posle velikih poplava pobegla iz mrestilišta u Rumuniji gde je 1992. uvezena za potrebe naučnih ispitivanja i razvoj ribarstva u istraživačkom centru “Nucet”.

Osećaju štetna zračenja
Čovek, za razliku od kućnih ljubimaca i ostalih životinja, nije u stanju da “oseti” mesto sa štetnim zračenjem. Najverniji čovekov prijatelj pas nepogrešivo oseća i bira “zdrava” mesta u stanu, kući, dvorištu, nasuprot mački koja rado boravi na ozračenim mestima. Ptive svoja gnezda grade isključivo na mestima gde nema štetnih zračenja, tako da su i one pouzdan indikator postojanja zračenja.

U jelovniku starih Slovena
Labarbara je jedna od drevnih biljaka koje su koristili još stari Sloveni. Uspevala je na obalama Volge ali se po svetu raširila stigavši iz Kine i Tibeta. U Italiju je doneo Marko Polo sa jednog od svojih putovanja, kao izuzetnu biljku. Danas se u mnogim zemljama koristi kao hrana i lek. Po biološkim osobimnama srodna je zelju.