|
 |
|
Potčinjavanje novom `čoporu`
|
Piše:Dipl. vet. Miloš Stanojević
Pas je, ne treba nikada zaboravit, životinja čopora i njegov pogled na svet je time potpuno određen. Za njega nema mnogo nedoumica o tome kako treba da živi. On poštuje zakone koji su održali njegov čopor, i svaki postupak je, u stvari, želja da čopor ostane zdrav i netaknut.
Od prvog dana u leglu, iako ne vide i ne čuju, štenci znaju gde im je majka, koja ih greje i hrani. I svako od štenadi se bori da joj bude što bliže, da što pre stigne do sise pune mleka. Ako su zadovoljni, tih prvih desetak dana bave se samo tim problemom.
Od trenutka kad progledaju i čuju svet oko sebe, njihove potrebe i želje postaju sve veće. Bez obzira na to što se nalaze okruženi braćom i sestrama, trude se da iznude za sebe što bolje mesto u leglu. Na taj način lakše dolaze do mleka, do boljeg mesta za spavanje, a i keruša ih drugačije tretira. I samo leglo počinje da ih poštuje i da im se klanja. Ovo je priča koja se može primeniti na one najjače u leglu. Ali, tu su i oni koji ne žele da budu vođe čopora i koji se lako prilagođavaju i prate vođu u njegovim pohodima. Ispod njih su oni koji se nisu rodili ''kao heroji'' i koji poslednji stignu do hrane. Njih gurkaju po ceo dan, a ko god nije dobro raspoložen, na njima iskaljuje bes.
ZAUZIMANJE POZICIJA
Vremenom, ta razlika u karakterima i u snazi se sve više ispoljava i dolazi do stvaranja hijerarhije koja se održava silom, ali koja funkcioniše kao i u pravom čoporu. Do starosti od oko dva meseca, njihova koncentracija je usmerena na leglo i zauzimanje odgovarajućeg mesta. To je i vreme kada im keruša posvećuje punu pažnju i uči ih ponašanju u čoporu. Posle mesec, do mesec ipo, ona ih odbacuje jer je već povređuju zubićima, a i pokazuje im na taj način da je vreme da se osamostale. Posle 12 nedelja već dolazi period kada njihovo ponašanje prevazilazi ponašanje u leglu. U njihovim glavama se stvara ideja o formiranju čopora koji treba da vode ili da mu pripadaju. Tada i kerušu prestaju da posmatraju kao štenci, i na prvo mesto se stavlja čopor.
Ovo je i period kada psi najviše uče i nikad više u životu neće biti otvoreni za nova iskustva kao tada. Trebalo bi, u tom periodu, raditi sa njima i stavljati ih u nove situacije, kako bi se što više i bolje pripremili za vreme koje dolazi. To je i vreme da pas nađe novu porodicu, pa se sada vraćamo na pitanje s početka teksta, a to je - šta pas očekuje od nas?
PRVI KONTAKT
Dakle, uzimamo mladog psa koji je do tog dana bio deo legla i kojeg odjednom stavljamo u sasvim neočekivanu i novu situaciju. U prvom trenutku, u rukama imamo preplašeno štene, koje ne zna šta mu se događa i želi da pronađe oslonac i sigurnost. Naša reakcija je u tom trenutku jako bitna. Ako želimo da ostavimo utisak da želimo svakom da pomognemo, verovatno ćemo priviti štene na grudi, kako bismo utišali njegove jecaje. Pri tome, moramo imati na umu da će svako odvajanje šteneta biti praćeno njegovim cviljenjem i željom da se vrati u siguran zagrljaj. Već tada ono na svoj, bespomoćan i razoružavajući način, pokušava da sprovede svoju volju. A šta je nama činiti?
Ako želite da budete vođa čopora, pokušajte da razmišljate na taj način. Da li će vođa, koji ima zadatak da očuva čopor i obezbedi mu opstanak, imati vremena da se bavi štenetom koje cvili. I šta će pomisliti štene ako njegovi krici obezbede pažnju „Broja Jedan“? Na prvo pitanje, naravno, odgovor je da on nema vremena da se bavi u potpunosti potrebama pojedinih članova čopora, i da ne treba da reaguje na svako nezadovoljstvo koje se pokazuje u čoporu, osim ako ne narušava harmoniju čopora. Kao drugo, i štene bi se uplašilo ako bi vođa pokazao pažnju. Može samo da pretpostavi koliko je velika opasnost ako je alfa mužjak tu da mu pruži utehu.
U stvari, ono što štenetu pruža mnogo više sigurnosti je nereagovanje na njegovo cviljenje. U njihovom svetu nema mestu samosažaljenju. Surovost života im ne ostavlja vreme za takve postupke. Zato će štene, iako cvili, biti mirno kad vidi da se u njegovoj okolini ništa ne menja i da čopor nastavlja da živi svoj normalan život. Osim toga, i njegova sopstvena muka će mu se učiniti manjom i sledeći put će reakcija biti zasigurno blaža.
Ako se sada vratimo na situaciju sa preuzimanjem šteneta, možemo da zaključimo da je najbolja reakcija da - nema reakcije. U redu je pomilovati štene, u redu je i pružiti mu neku reč utehe, ali za nečim više - nema potrebe. Što manje podstičemo njegovu tugu našom pažnjom, to će pre i ono samo početi da obraća pažnju na svoju okolinu, i da joj se
prilagođava. Ovde ne govorimo o hladnom, nepristupačnom stavu, već o selekciji u osećanjima koja ispoljavamo.
Sigurno je da će nam biti žao kad čujemo kako cvili i neutešno traži majku, ali svojim podržavanjem tog njegovog osećanja ne činimo mu uslugu. U njegovom prisustvu treba se ponašati normalno, pričati između sebe, smejati se, jednostavno biti opušten, kako bi tu opuštenost i samo štene osetilo. Kako bi shvatilo da se u njegovoj okolini ništa opasno ne dešava, iako je samo među nepoznatim osoboma. S tim da to i ne moraju da budu potpuno nepoznate osobe, ukoliko ste bili u mogućnosti da posetite odgajivačnicu nekoliko puta pre nego što ste uzeli psa, kako bi se štene tu, u dobro poznatoj okolini, naviklo na vas.
NOVO OKRUžENJE
Kada smo ga preuzeli, štene pokušava da shvati novu situaciju i prilagodi joj se, iako je strašno tužno jer je napustilo sve što mu je do tada ispunjavalo život. Sada je bitno postaviti se prema njemu tako da ono shvati da mu u novoj okolini ne preti nikakva opasnost. Naprotiv, da je dobrodošlo u svoj novi dom, ali da to ipak ne znači da može da radi šta hoće. Dok štene i u ovom trenutku pokušava da za sebe dobije što može više, na svoj nevini način, naše je da od prvog dana stavimo do znanja da je novi „Čopor“ spreman da ga prihvati, ali da postoje pravila koja se moraju poštovati.
Štene će prvih dana biti prilično tiho i oprezno, možda i uplašeno, ali čim oseti da su oko njega svi pozitivno nastrojeni, počeće da ispituje okolinu. I to je vreme kada počinje obuka psa u kućnim uslovima, kada mora da oseti da „čopor“ funkcioniše i da ono u njemu ima svoje mesto.
Ono što u tim danima zaokuplja pažnju pridošlice je hrana, fiziološke obaveze, igra i spavanje, uz sve manje tuge za prethodnim životom. Naše je da obezbedimo hranu u određeno doba dana, što znači četiri do pet obroka, pravilno
raspoređenih, koji se psu nude u intervalu od 15 do 20 minuta, a onda se sklanjaju.
Posle buđenja, prvi zadatak je toalet, tako da ga moramo odvesti na mesto koje je za to namenjeno, i sačekati da to obavi, uz obaveznu pohvalu kada se posao obavi. U tom trenutku je dobro ponavljati jednu određenu reč koja bi psa kasnije uvek podsticala na vršenje nužde. Isti zadatak nas čeka posle svakog obroka, kako bismo na taj način što više smanjili mogućnost pravljenja štete.
Ostalo vreme koje provodimo sa psom je posvećeno igri i učenju. Učenje je time već počelo, i ako ga ne budete odmah ukalupili, ono će samo početi da gradi svoja pravila. Nemojte da vas prevare velike nevine oči i tužno lice. Nisu oni ni malo bespomoćni, iako su fizički veoma slabi. Kod majke su izučili školu i spremni su za trening, jer su već započeli obuku preživljavanja u čoporu, gde i pored idilične slike (gledano spolja), nema milosti. Svako dobija mesto za koje se izbori. Poklona – nema. Osim toga, i štenetu činite uslugu.
Postavljanjem pravila igre vi, u stvari, pokazujete osobine vođe čopora i pružate mu sigurnost da će preživeti u novim uslovima. Neće ga poremetiti ni kažnjavanje, ukoliko je uvek dosledno. Nemojte biti grubi, ali budite rigorozni. Ono što ne sme jedanput ne sme uopšte, ili može pod određenim uslovima. Na primer, vršenje nužde u kući se kažnjava uvek, kao i žvakanje cipela, ili cepanje stvari. Ali, izlazak iz dvorišta je zabranjen samo u sopstvenoj režiji, i tada se kažnjava. Kada izlazi sa vama, može - ali samo posle vas.
POšTOVANJE PRAVILA
Sistem ne funkcioniše ako se svi u porodici ne ponašaju isto. Ukoliko pojedini članovi porodice krše pravila, i sam pas počinje da razmatra mogućnosti izbegavanja komandi, zavisno od toga ko ih izdaje. Gde god bude mogao da prekrši pravila, tj. kod koga, on će to i da uradi, i da postavi svoje sopstvene vrednosti. I ovo ponašanje psa treba shvatiti na pravi način. Njemu je u genima da se bori za bolje mesto na lestvici čopora. Čim vidi da neko iznad njega pokazuje slabost, želi da zauzme to mesto, i to je sasvim prirodno. Na višim položajima moraju da se nađu sposobniji članovi čopora, jer to je borba za opstanak. To je način da se preživi u prirodi, koja nije ni malo romantična, iako volimo da je takvom prikazujemo. Napolju nema mesta slabostima, i pas to zna. To mu piše u genima od pre 100.000 godina. Zato je i preživeo.
Kada zaključi da se iznad njega nalazi slabija ličnost, pas kreće da zauzme to mesto, jer se inače oseća nesigurnim i u njegovoj glavi počinje da se javlja strah za ličnu sigurnost i sigurnost čopora. Ukoliko to ne uspe, počinju da se javljaju problemi u ponašanju, koji se onda različito tumače, jer se ne uzima u obzir mogućnost da pas oseća egzistencijalnu opasnost, već samo razmatamo mogućnosti koje idu od razmaženosti do tvrdoglavosti.
U svakom slučaju, ima još dosta toga što treba objasniti i razjasniti. |
|
|
|
|
