|
 |
|
Ne voli maženje
Roborovski ili mongolijski hrčak |
|
Mongolijski hrčak
|
Piše: Branko Žiljak
Najpopularniji kućni ljubimac širom sveta je hrčak. Postoji mnogo vrsta, a najmanji i najbrži je roborovski ili mongolijski hrčak (Phodopus Roborovski). Pronađen je u pustinjama i stepama Mongolije i severne Kine. Zbog kamuflažne boje, male veličine i velike brzine, kao i podzemnog, noćnog načina života, ekspedicija istrazivača pronašla ga je tek 1894. godine, a 1903. vrsta je determinisana. U londonski zoo vrt useljeni su 1960. godine. Tek posle tridesetak godina, mongolijski hrčak postaje zastupljen kao kućni ljubimac u Americi i Evropi.
Karakteristike
Tipičnog izgleda, karakterističnog za hrčke, dužine je do pet centimetara, kratkog repa, krupnih crnih očiju, dobro razvijenih stopala, koja svedoče o brzom načinu kretanja. Osnovna i najčešća boja je sivo smeđa, poput peska, sa karakterističnim belim obrvama i flekama na licu. Sa donje strane je dlaka bele boje. Gajenjem je dobijen i popularni "husky" varijetet dimnosive boje dlake, sa puno belina.
Generalno su noćne životinje, ali sa čestom dnevnom aktivnošću. U prirodi kopaju kanale pod zemljom na dubini od 60 do 200 cm. Budući da žive u temperaturno i hidrološki ekstremnim uslovima, za hranu im služi sve što je biljnog porekla - korenčići, stabljika, listovi i semenke retkih biljaka ili trave u stepama, ali i insekti i larve. Dugi sušni periodi prilagodili su ih da opstanu, tako što u nedostatku vode koriste vlastiti urin.
Ovaj najmanji hrčak zanimljiv je za promatranje načina života, budući da se mogu držati u paru. Strogo je teritorijalna vrsta i ne smeju se zajedno držati van toga, npr. po više parova ili u grupi, bez obzira na veličinu prostora. Njihovi sukobi izuzetno su žestoki, i redovno se završavaju teškim povredama i uginućem jedne ili obe sukobljene životinje. Agresivnost im se povećava i u međusobnom odnosu u vreme parenja, kada se neusklađeni partneri mogu i
međusobno sukobiti, pa slabija životinja biva ubijena.
Smeštaj i ishrana
Najbolje ih je čuvati u većem, praznom akvarijumu, dovoljno visokom da ne mogu iz njega pobeći. Prilikom unošenja podloge, materijala od kojeg će par napraviti gnezdo za spavanje, dekorativnih elemenata kao što su grane, panjevi, kućica, pazite da hrčak ne pobegne penjući se preko njih. Podesni su i zatvoreni, providni terarijumi od pleksiglasa i plastike, sa otvorima za vazduh i ventilaciju. Oni se obično prave u nekoliko nivoa, snabdeveni su malim pojilicama za vodu, sa metalnim pipetama, merdevinama, kućicama i lavirintom cevi za igru i provlačenje.
Ne zaboravite da ovaj minijaturni mezimac u prirodi živi u tunelima pod zemljom, a izlazi pretežno noću. Zato prostor u kome živi ne sme biti izložen direktnom suncu ili pod jakom veštačkom svetlošću. Na dno terarijuma stavlja se prostirka od piljevine, u sloju od dva cenitmetra. Predebeo, odnosno previsok sloj, hrčak bi mogao da iskoristi i za bekstvo. Piljevinu treba menjajti jednom nedeljno. Od ubačenih komadića kanapa, vune, papira, par pravi gnezdo za spavanje.
Hranite ih jednom dnevno raznolikim obrokom, u količini koju par može pojesti za 24 časa. Višak hrane propada i isprlja se izmetom.
Obrok se sastoji od zrnaste mešavine kukuruza, suncokreta, zobi i pšenice, suvog hleba, sena, te komadića svežeg voća i povrća. U zoo radnjama postoje kvalitetne semenske mešavine, već obogaćene vitaminsko - mineralnim dodacima.
Razmnožavanje
Roborovski hrčak, težine 22 do 28 grama, ima dug životni vek za ovu vrstu, od tri do tri i po godine. Poput mnoštva njima srodnih glodara, polnu zrelost stiče sa pet nedelja, ali bez obzira na to, parenje započinju kada mužjak navrši tri, a ženka četiri meseca starosti. Ženka mlade nosi 20 do 22 dana, a u izvanrednim okolnostima i preko 30 dana. Koti od četiri do sedam mladih, a u proseku othrani po pet mladunaca. Iako se bebe mogu odvojiti od majke u uzrastu od 21 dan, ukoliko sporije napreduju, desi se preklapanje dva legla. Tokom dojenja i podizanja mladih, nije preporučljivo njihovo uznemiravanje, jer su roditelji u stanju da reaguju tako što će uništi vlastito leglo.
Nije za decu
Mongolijski hrčak nije kućni ljubimac za decu, preciznije rečeno, loš je izbor za tu namenu. Deci je teško objasniti da ovog hrčka ne treba uzimati u ruke, a tako banalnu stvar često ni roditelji ne poštuju. Zbog malog rasta i velike brzine kratanja, lako može odskočiti sa ruke i pobeći, a prilikom pada može se i povrediti. Nepoverljivi su i plašljivi, tako da kada nameravate da ih uzmete u ruku, oglašavaju se skičanjem. Iskustva ljubitelja ovih hrčaka govore da ima primeraka koji se i naviknu na povremeno uzimanje u ruku, ukoliko je sa jedinkom tako postupano od početka gajenja. Sve ovo ne treba da previše razočara one koji žele hrčka za ljubimca. Postoje i vrste ovih glodara koje to tolerantnije prihvataju.
Oprez pri kupovini
Donedavno je u zoo prodavnicama i na berzama sitnih životinja u našoj zemlji bio u ponudi samo uobičajeni zlatni ili sirijski hrčak. Nedavno su se pojavile i nove vrste. Prilikom svake kupovine treba biti oprezan, jer u Srbiju stižu životinjice i na ilegalan, protivpravni i nedozvoljen način, švercom preko granice. Ne samo da nemaju uvoznu dozvolu, ni veterinarski pregled, već ni obavezni karantin. Imajući u vidu da je reč o vrstama glodara koje lako mogu preneti bolesti, neophodno je da nadležni, kao i iskreni ljubitelji životinja, o tome povedu računa. Po pravilu, treba kupovati na berzi malih životinja, i u registrovanim odgajivačnicama, i uvek tražiti dokumentaciju o poreklu matičnog stada, jer ljubimci nisu puki broj i roba za sticanje materijalnih vrednosti.
|
|
|
|
Lov
MINERALI U PANJEVIMA
Foto saveti
RIBOLOV NA MINUSU
Holandska živina - breda
GLAVA KAO U GRABLJIVICE
Iranski visokoletač
MUNJEVITO U VISINE
Pčelarstvo
ČIŠĆENJE KOŠNICA
Konjički sport
NAJUSPEŠNIJI TAKMIČARI
|