|
 |
|
Lak plen nesavesnih
Svake sezone dovodi se u pitanje opravdanost lova fazanskih koka |
Piše: V. Mijailović
Svake godine, kada počne nova lovna sezona, počinju polemike oko toga da li loviti fazanske koke ili ne?
Odgovor na ovo veoma složeno pitanje treba potkrepiti različitim činjenicama kao i osvrtom na prirodne uslove za opstanak divljači u većini naših lovišta.
Da krenemo redom, najveći zagovornici lova na koke su uglavnom ljudi koji slabo poznaju fazansku divljač, kapacitete i bonitet svog lovišta, kao pojedini lovni stručnjaci koji rade u veštačkoj proizvodnji fazana i kojima je direktan interes da lovačkim udruženjima svake sezone distribuiraju što veći broj fazanskih pilića.
Šarena populacija
A, svima je poznato da nema dobrog lova bez fazana iz prirodne reprodukcije. Jasno i prosto pitanje se samo nameće – pa ko će izleći te lukave divljake dugog repa i brzog leta ako stalno lovimo koke? Fazanerije i prihvatilišta? Malo teže rekli bi obični lovci. Prirodna populacija fazana je stabilna u šumadijskim i posavo-tamnavskim lovištima, kao i svim lovištima u većem delu Banata i Bačke, gde ima koliko toliko ima trstika, suvih kanala,voćnjaka, parloga i gustiša i gde je prava umetnost pogoditi divljeg fazana u punom zaletu nošenog tako čestom banatskom košavom.
Lov na fazanske koke je opravdan isključivo na terenima, dakle ne lovištima, jer ne postoji ni jedno lovište koje nema bar neku veću remizu, znači na terenima gde su prirodni uslovi nepovoljni, gde je intenzivna poljoprivreda i puštanje fazana učestalo, pa je potrebno podmiriti sve lovce u više od nekoliko izlazaka. Takođe, u lovištima gde su rezervati više godina – dobro je organizovati jedan do dva lova sa odstrelom koka, jer je tu populacija prilično šarena što se starosti tiče. Mnoga lovačka udruženja organizuju i puštanje fazana pred sam lov i na takvim lokalitetima treba odstreljivati veštački ispuštene fazanke. Dakle na lokalitetima, a ne po celom lovištu.
Prirodna legla
Novija istraživanja pokazuju da se veštački proizvedene koke ispuštene u proleće snalaze i uspevaju da se nasade i izvedu prirodna legla, bez obzira na veće gubitke i manjkavost odabira lokacije na gnežđenje, rezultati potkrepljuju tvrdnje pojedinih stručnjaka da su moguća uspešna legla koja su i te kako poželjna u svakom lovištu.
Pogrešno je i loviti koke na samom kraju sezone, jer su one tada u punoj kondiciji i obično skoncentrisane u većim parlozima ili drugim remizama, gde su lak plen nesavesnim lovcima, a dolazi i do ranjavanja i takve ptice propadaju i postaju lak plen pernatih i dlakavih predatora.
Sve ostale varijacije, posebno one u lovištima bogatim prirodnim remizama su čist promašaj. Ne bih voleo da vidim kako bi izgledalo ubsko, obrenovačko, barajevsko ili neko drugo bogato lovište kada bi stalno dve ili tri sezone intenzivno lovili koke, jer eto one stradaju od predatora, za godinu dve se menja populacija i drugo. Rekosmo već – pa ko će drugi da zameni tu prirodnu populaciju?! I koja je čar odstrela koke koja lako poleće i slabije leti? I ne znam ni jednog pravog lovca koji se ponosi ulovljenom kokom.
|
|
|
|
KINOLOGIJA
Bordoške doge su nekada bili psi za borbu i to im je u genima zapisano. Ali, vremena se menjaju pa ovaj pas danas služi za pratnju ili je jednostavno ljubimac...
RIBOLOV
Snalažljivi ribolovci su se dosetili i počeli da gaje u minijaturnim terarijumima skakavce. Tako imaju omiljeni mamac u zimskim danima.
LOV
Lov na fazanske koke po običaju izaziva svake sezone dileme. Koke su lak plen nesavesnih lovaca i što ih je manje i fazana je sve manje, pa se odgovor sam nameće.
MIMIKRIJA
Mnoge životinje su pravi šampioni u preruševanju: žabe mogu da liče na vodene biljke, zečevi na Arktiku imaju potpuno belo krzno, lavovi su skoro nevidljivi u suvoj travi savane...
|
