Da li redovno vodite ljubimca na vakcinaciju?
Da
Ne
Upala cevastih kostiju
PANOSTEITIS: Još jedan razlog šepanja pasa
Piše Aleksandra Jelesijević Gligorić, dr vet med

Panosteitis je upalni proces koji se javlja na cevastim kostima psa. Obolenje je tipično za pse velikih rasa. Upalni proces obično se javlja na dugim kostima kao što su kosti prednjih i zadnjih nogu. Glavni simptom je šepanje. Bolestan pas ponekad šepa na samo jednu, često istovremeno i na dve noge, a ponekad se šepanje seli s noge na nogu. Pri kliničkom pregledu je izražena bolna reakcija kod palpacije (pipanja) dugih kostiju.

Panosteitis je bolest relativno novijeg datuma. Bolest je prvo opisana 1951.godine i to kod nemačkih ovčara pa je i danas neki veterinari i odgajivači nazivaju panosteitisom nemačkih ovčara. Međutim javlja se i kod drugih rasa pasa. Ova bolest se vrlo često javlja i kod dobermana, zlatnih retrivera, nemačke doge. Kada je u pitanju polna predispozicija mužjaci oboljevaju češće nego ženke. Javlja se u starosti od pet do 12 meseci, iako se izuzetno retko može javiti već kod šteneta starog samo dva meseca ili kod odraslog psa starog pet godina.

U anamnezi vlasnici navode podatak da je pas počeo iznenada da šepa, a da se nije prethodno nigde udario ili su primetili da je pre nedelju dana šepao na jednu a sada šepa na drugu nogu. Šepanje je ponekad tako izraženo da pas vrlo teško ustaje, a napadi šepanja mogu biti praćeni nedostatkom apetita, apatijom pa čak i povišenom telesnom temperaturom.

DIJAGNOZA

Pritisak na dugu kost izaziva bolnu reakciju kod bolesnog psa, pa su nam nekada anamneza i sama palpacija dovoljni za postavljanje radne dijagnoze. Definitivna dijagnoza može se postaviti samo RTG snimkom, međutim pošto se radi o invazivnoj metodi, na nju se treba odlučiti ako se šepanje ne primiri u roku od 7 dana.
Nekada se smatralo da kod ovog obolenja u krvnoj slici dolazi do porasta broja eozinofilnih leukocita, međutim novije studije pokazuju da je krvna slika po pravilu u granicama normale.

Najčešće panosteitis zahvata podlaktice tako da se obično radi o šepanju na prednju nogu. Šepanje ponekad prolazi samo bez ikakve terapije u roku nekoliko dana. Međutim, napadi se mogu ponavljati. Ponavljanju se u sve ređim intervalima, a kada pas završi s radom bolest napreduje (sa 18 do 20 meseci starosti). Zato i kažemo da se radi o bolesti kod koje po pravilu dolazi do samoozdravljenja.

Tačan mehanizam nastanka kao i uzrok promena na kostima koje dovede do panosteitisa nije poznat. Pretpostavlja se da su kod nekih rasa u pitanju genetski faktori (nemački ovčari) a nagađa se o više mogućih uzroka (alergijske reakcije, poremećaj vaskularizacije dugih kostiju kod brzog rasta, metabolički poremećaji).

Ukoliko šepanje prođe za nekoliko dana terapija nije potrebna. Ali, ukoliko zbog izraženog bola pas ne jede i prisutna je bezvoljnost pristupa se davanju analgetika uz preporuku mirovanja.
Lekovi protiv bolova su mač sa dve oštrice . Naime, bol je ta zbog koje pas šepa, ali je ona ujedno i svojevrsni alarm organizma da nogu treba štedeti.

Ukoliko lekovima eliminišete bol, pas će se oslanjati na bolesnu nogu pa upalni proces može duže potrajati. Dakle, bol je odbrambeni mehanizam i ako nije neophodno psu sa panosteitisom ne treba davati terapiju već strpljivo čekati da simptomi prođu sami od sebe.


Rođendan ZOV-a

Pre 24 godine, 2. marta izašao je prvi broj Revije za ljubitelje prirode ZOV. Ovog drugog marta, novina nosi oznaku 590, što znači da su čitaoci toliko puta mogli na kioscima da nađu svoju omiljenu reviju.
List je pokrenuo Vladimir Lale Perović sa grupom zaljubljenika u prirodu iz Redakcije Večernjih novosti. Novina je prolazila kroz razne faze, ali osnovna koncepcija nije menjana. ZOV je, pre svega, namenjen hobistima. Reporterski zapisi u kombinaciji sa mišljenjima stručnjaka iz raznih oblasti vezanih za zbivanja u prirodi, pokazali su se kao uspešna formula. Lepeza tema koje ZOV obrađuje je široka i dopunjava se svakim novim brojem.
Ima jedan stari aforizam koji se u ZOV-u često citira: \\\\"U svetu životinja je sve isto kao i kod ljudi, samo mnogo poštenije\\\\"!
Posebno se zahvaljujemo redovnim čitaocima koji su često i saradnici i bez njih ni ZOV ne bi bio ono što jeste.
Neka tako i ostane.
     Redakcija

U ovom broju

Pulini stigli do Varvarina
Pse ravničarskih, vojvođanskih predela – puline, navikli smo da vidimo u tom ambijentu, kako neumorno jure za ovcama kao nezameljivi pomoćnici pastira. Jedna lobanja tog psa, pronađena na prostoru Vojvodine, datira još iz VII veka, što samo po sebi pripoveda da su pulini na tom tlu oduvek. A sada, gotovo odjednom, stotinak tih pasa našlo se u Varvarinu i okolini...

Lov bez pravila
U lovu na divlju svinju pravilo je da – pravila nema! Normalno je da se lovac rukovodi osnovnim principima lova za sve vrste divljači, a to je da bude miran, strpljiv, hladnokrvan i što je najvažnije da može brzo i prema situaciji reaguje. Pod brzim reagovanjem ne podrazumeva se brzo ubacivanje puške u rame i pucanje, već pravilna procena zvučnih i vizuelnih dignala, koje lovac može da primeti u lovištu.