Naslovna Životinje Kinologija BRETANJSKI RIĐI BASET

BRETANJSKI RIĐI BASET

269
0
PODELI

ENERGIČAN I ZABAVAN KUĆNI LJUBIMAC, LOJALAN VLASNIKU I ČLANOVIMA PORODICE I ODLIČAN LOVAC

 

Bretanjski riđi baset u literaturi se spominje počev od 19. veka. Nastao je na teritoriji Francuske, a pretpostavlja se da su ukršteni beloglavi baset i oštrodlaki jazavičar. S obzirom na to da ne postoje naučni dokazi, tačno poreklo ove rase je nepoznato, ali se zna da je bretanjski riđi baset u prošlosti korišćen kao pratilac u lovu i lovac na sitnije grabljivice. S vremenom je dokazivao superiorne lovačke sposobnosti, ali i druželjubivost sa vlasnikom, pa su ga prihvatali i kao dobrog kućnog ljubimca. Čuvanje ovih pasa, kao i bavljenje lovom u to vreme, bilo je rezervisano samo za pripadnike francuske aristokratije, sve do 1789. godine. Tek nakon Francuske revolucije, ova rasa se omasovljuje među stanovništvom.

Reč je o psu srednje veličine, čija je visina od 32 do 38 cm, a izuzetni primerci mogu da budu i viši za oko dva centimetra. Po glavnim obeležjima glave, sastavu dlake, boji i načinu na koji nosi rep, bretanjski riđi baset podseća na rasu od koje potiče. Prvenstveno “radi” u šikarama, na strnjikama i visokim obroncima. To je mali, živahan pas, koji je u potpunosti zadržao izgled baseta. Prednje noge su blago krive ili skoro prave, i veoma je žustar u odnosu na veličinu.

Lobanja je bolje izdužena, a potiljna kvrga istaknuta. Gledana spreda, lobanja ima izgled punog luka, malo ali en preterano udubljenog u sredini, i sužava se do nivoa nadočnih, ne previše istaknutih arkada. Lični deo je izdužen, ravan ili blago kljunast. Stop je nešto istaknutiji nego kod velikog riđeg. Labrnje su slabo naglašene, a njuška je više zašiljena nego kvadratična. Oči su tamnokestenjaste, konjuktive nisu vidljive, a pogled mu je živahan. Nosna pečurka je crna ili tamnokestenjasta, a nozdrve su dobro otvorene. Uši su usađene tačno u nivou linije oka, jedva dosežu njušku, zašiljene su i prekrivene kratkom dlakom koja je tanja nego na ostalim delovima tela.

Vrat je prilično kratak i mišićav. Grudni koš je dubok i širok, a rebra su prilično zaobljena. Leđa su kratka i široka, a krsta široka, čvrsta i veoma mišićava. Stomak je blago pribran.

Lopatice su kose. Prednje noge su jake, prave ili blago krive, butine veoma mišićave, zadnje noge uspravne, a skočni zglobovi osrednje uglovani. Šape su kompaktne, a prsti zbijeni. Rep je blago srpasto nošen, srednje je dužine, debeo u korenu, često zašiljen na vrhu.

Dlaka je vrlo oštra, suva i prilično kratka, nije vunasta ni kovrdžava, i ne treba da izgleda neuredno. Boja je riđa, a najbolje su nijanse zrelog žita i crvene opeke. Ponekad na grudima ima belu zvezdu koja nije poželjna.

 

 

 

Poslušan i odan

Bretanjski riđi baset je energičan i zabavan pas koji uživa i igranju sa članovima porodice. Poslušan je i lojalan, pun ljubavi prema vlasniku, odličan lovački pas, i izuzetan kućni ljubimac. Prema strancima i drugim ljubimcima je rezervisan, pa mu je potrebna rana slocijalizacija.

Osetljiv na anesteziju

Češći zdravstveni problem ove rase je luksacija kolena, a primećeno je da je osetljiviji na anesteziju od drugih pasmina goniča. Životni vek je od 10 do 15 godina.

Rasa 6. grupe

Bretanjski riđi baset je prema klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije svrstan u rase 6. grupe (goniči i tragači po krvi.) sekcije 1.3 (goniči malog rasta). Standard pod brojem 36 poslednji put je revidiran 2003. godine.

 

Da li znate…

Znojne žlezde psa nalaze se između jastučića na njegovim šapama.

Čivava, kao i beba, dolazi na svet sa mekanim mestom na lobanji koje se s vremenom zatvori.

Prosečan gradski pas živi tri godine duže od seoskog.

Baset ne zna da pliva.

Osim čoveka, samo pas ima prostatu, kao i minijaturno i disfunkcionalno slepo crevo.

Dr vet. Darko Drobnjak