POSLEDICE NEBEZBEDNOG IZLAGANJA SUNCU I VISOKIM TEMPERATURAMA MOGU DA POSTANU PRAVA NOĆNA MORA VLASNICIMA I NJIHOVIM PSIMA
Kad se govori o trenutnim vremenskim prilikama i spoljašnjim temperaturama, može da se kaže ova godina i nije tako loša za naše ljubimce. Tek poslednjih nekoliko nedelja, vreme je poprimilo letnji karakter, jer su dani postali topli, ali su noći još podnošljive za odmor i hlađenje. Tako naši ljubimci imaju vremena da povrate snagu i odmore se za naredni vreo dan.
Najosetljiviji veterani i štenci
Pas je životinja koja lakše podnosi niske temperature, ali se to ne odnosi na rase bez dlake, zatim loše uhranjene, iscrpljene i stare jednike. Pas je jednostavno prilagođen nekoj srednjoj temperaturi, ali bolje funkcioniše na nižoj, jer mu je zbog građe i fiziologije lakše da se zagreje nego da se rashlađuje.
Psi nemaju znojne žlezde pa odavanje toplote obavljaju preko jezika i šapa. Pas udiše vazduh kroz nos, vlaži ga dok prolazi kroz disajne puteve i tako navlažen vazduh, topliji od onog koji je uneo u organizam, izbacuje zajedno sa viškom temperature. Širenjem perifernih krvnih sudova na licu, ušima i šapama takođe reguliše svoju temperaturu, ali i to ima svoje granice. Kad su u pitanju normalne temperature, čak i do 30 stepeni, ljubimac se nekako nosi i s tim, ali više temperature, iskombinovane sa velikom vlažnošću vazduha, predstavljaju veliki problem. Razlog je što mu spoljašnja situacija ne dozvoljava da razmenjuje toplotu sa okolinom, pa je pas u nekom stanju izolacije pri čemu nastaje pregrevanje. Zato vlasnik mora posebnu pažnju da posveti svom ljubimcu u ovom delu godine.
Kao i uvek, najosetljiviji su mladunci i stari psi, i to: štenad do 6 meseci, velike rase starije od sedam godina, kao i male sa više od 14 godina, predebeli ljubimci i oni koji su fizički preopterećeni, zatim bolesne jedinke, one pod terapijom, psi sa kratkim njuškama, kao i oni sa oštećenjima kardiovaskularnog sistema.
Vreme za šetnju
Prva ozbiljna greška vlasnika je izlazak sa psom među prijatelje i sedenje po kafićima u najtoplijem delu dana. Čak iako se mesto za opuštanje nalazi u debeloj hladovini, do njega nekako treba doći. Ne treba podsećati na pregrevanje motora automobila pri visokim temperaturama i na kolaps klima uređaja, zbog kojih trpe i vlasnik i pas. Dodatni problemi nastaju na vrelom i razmekšalom asfaltu koji ljubimcu može da nanese dodatne tegobe, pogotovo na osetljivim jastučićima šapa. Zbog svega navedenog, bilo bi najpametnije izbeći šetnje i izlaganje suncu između deset sati ujutru i pet popodne, ne samo zbog visoke temperature, već i zbog visokog indeksa UV zračenja od koga ni ljubimac ni vlasnik nisu zaštićeni.
Ni u kom slučaju psa ne ostavljajte u kolima, čak ni u hladovini! U zatvorernom prostoru, pas ne može dugo da se oslobađa viška toplote, jer nema dovoljno vazdušnog strujanja koje pomaže da izbaci vlažni vazduh iz organizma. Ako neodložno morate da izađete iz auta, učinite to bukvalno na najkraće moguće vreme, ostavite prozore sasvim otvorene čime ćete omogućiti strujanje vazduha i obezbedite psu dovoljno vode.
Ukoliko baš volite šetnje po suncu, odvedite ljubimca na kupanje. Isplanirajte kako da najbrže dođete do vode i pustite psa da se brčka. Povratak sa kupanja je odlična prilika da se ljubimac istrči i osuši, i dokle god je mokar neće se pregrejati. Voda će sa sobom odneti višak stepeni. Psu ne treba dozvoliti da mokar i umoran legne u debelu hladovinu, jer mogu da nastanu novi problemi. Dakle, zaboravite na šetnje tokom vrelih dnevnih sati, pa čak i ako posećujete veterinara, to uradite ujutru.
Posledice nebrige
Toplotni udar nastaje zbog nemogućnosti organizma da se oslobodi viška temperature. Normalna temperatura psa je do 39 stepeni Celzijusa, ali ako dođe do pregrevanja, treba očekivati da poraste na čak 43 i 44 stepena. Posledice su obično opasne po život, ali postoje simptomi koji blagovremenu ukazuju na mogućnost ozbiljnih posledica pregrevanja. Znaci kojima pas obaveštava da se nešto dešava u tom smeru su: glasno disanje koje ukazuje na smanjenu razmenu gasova zbog otežanog prolaska vazduha kroz gornje disajne puteve, preterano brzo dahtanje, zacrvenjene sluzokože (vidi se na desnima ili sluzokoži očiju), često oblizivanje, nervoza, često menjanje mesta i potraga za hladovinom gde će moći maksimalno da se raširi. Posle toga javljaju se teži simptomi, poput malaksalosti, nezainteresovanosti za okolinu, dezorijentisanosti, možda i povraćanja, kolaps (podrazumeva loše stanje krvotoka i srca), da bi se nastavilo komatoznim stanjem i izuzetno visokom temperaturom, i na kraju uginućem.
Čim se pojave prvi lakši simptomi pregrevanja ljubimca, vlasnik odmah mora da reaguje. Psa treba smestiti u hladovinu, stavljati mu hladne obloge na glavu, hladiti telo vodom ili još bolje pripremiti kupku. U međuvremenu treba pozvati i veterinara koji će preduzeti adekvatne stručne mere ukoliko budu neophodne.
U svakom slučaju, na vlasniku je sva odgovornost da se pobrine za svog ljubimca i ne dozvoli da do problema zbog pregrevanja uopšte dođe. Ne treba biti nestrpljiv ili uveren u otpornost psa koji će se “snaći” na visokim temperaturama. Opasnosti koje vrebaju na letnjem suncu i te kako mogu da postanu noćna mora, ukoliko ih vlasnik ne spreči.
Dr vet. med. Miloš Stanojević
Antrf.
Jedan obrok dnevno
Odrasle pse treba hraniti jedanput dnevno i to uveče, kad temperatura padne, i voditi računa da hrana ne stoji dugo ispred njega. Ukoliko ne želi da jede, sklonite sve što ostane, da se ne bi pokvarilo. Ovo nema veze sa pregrevanjem ljubimca, ali ima veze sa zdravstvenim stanjem psa u letnjim mesecima. Sveža voda uvek mora da mu bude dostupna, jer pas voli i da se brčka, pa će s vremena na vreme da priđe vodi kako bi ohladio njušku i šape.
