Naslovna Ekologija ANALIZA KLIMATSKIH DEŠAVANJA U SRBIJI POVODOM NAJNOVIJEG ISTRAŽIVANJA O GLOBALNOM ZAGREVANJU

ANALIZA KLIMATSKIH DEŠAVANJA U SRBIJI POVODOM NAJNOVIJEG ISTRAŽIVANJA O GLOBALNOM ZAGREVANJU

1801
0
PODELI

 

Stiže tropska klima

Globalno zagrevanje i klimatske promene teme su koje već duže vreme privlače pažnju javnosti, ali i naučnih krugova. Istraživanje koje je objavljeno prošlog meseca, a rezultat je višegodišnjeg rada francusko-nemačkog naučnog tima, pokazuje da je temperatura na Arktiku u julu ove godine porasla za 8,3 stepena C, kao i da raste dvostruko više nego u ostatku sveta. Činjenica je i da je površina leda na Arktiku u oktobru dostigla istorijski minimum za ovo doba godine – oko šest miliona kvadratnih kilometara, što je za trećinu manje od proseka.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Arktički okean, u okolini arhipelaga Svalbard je za 14,9 stepeni topliji u odnosu na prosek meren od 1981. do 2011. godine. Zagrevanje vazduha na ovom području dvostruko je brže u odnosu na globalni rast, to jest najbrže je na celoj planeti. Jedan od uzroka ovome, kako kažu u RHMZ je i smanjenje refleksije sunčevog zračenja, naročito oko Grenlanda.

 

 

Osmotreno srednje godišnje odstupanje temperatureu odnosu na predindustrijski period iznad kontinenata (zelena); iznad mora (plava); kombinovana kopno-more (crvena); severno od 65°N iznad kopna (zelena). (Izvor: HadCRUT4, Met Office)

 

 

Raste prosečna remperatura
– Globalna klima se menja što je evidentno i u Srbiji, a to potvrđuje i veliki broj osmatranja – kaže za Zov Goran Pejanović, pomoćnik direktora RHMZ za sektor Nacionalnog centra za klimatske promene.
– Globalno zagrevanje u poslednjih 50 godina pre svega je uzrokovano ljudskim aktivnostima, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. Promene klime usled ljudskog uticaja će se nastaviti ukoliko se globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte na neki način ne ograniče – navodi Pejanović.
Globalna prosečna temperatura je porasla za 0.8 stepeni C u odnosu na predindustrijski period, a u Beogradu, od kada su počela merenja 1888. godine, za više od 1.5 stepen Celzijusa. Najviši rast zabeležen je od 1970. godine, a prethodna decenija bila je najtoplija do sada. Na teritoriji Srbije, 2015. godina, sa srednjom temperaturom vazduha od 11,8 stepeni C je treća najtoplija godina od 1951. godine do danas, dok je u Beogradu druga najtoplija od početka rada meteorološke stanice 1888. godine.
Kada je u pitanju ostatak sveta, Pejanović iznosi podatke koji govore u prilog tome da planeta postaje sve toplija.

 

Rang najtoplijih godina u Srbiji

 

 

Toplija mora
– Evropska mora, naročito istočni Mediteran i Crno more se mnogo brže zagrevaju. Prošle godine, temperatura tropskog Pacifika je bila viša za 2,5 stepeni C zbog “El Ninja”, što je doprinelo povećanju globalne temperature za 1,35 stepeni C u februaru, dok je u Srbiji februar 2016. najtopliji u istoriji meteoroloških merenja s temperaturom za 5 do 7 stepeni C iznad prosečnih vrednosti – navodi Goran Pejanović.
Kao posledica globalnih promena klime, kako kaže naš sagovornik, registrovane su i promene u intenzitetu i učestalosti pojave klimatskih ekstrema. Poslednjih 50 godina, veliki deo Evrope su zahvatili duži i učestaliji periodi sa izuzetno visokim temperaturama, obilnijim padavinama, a u nekim regionima i sušama, a ledeni i snežni pokrivač znatno se smanjio u poslednjih nekoliko decenija, izazivajući porast nivoa svetskih mora. Količina snega na severnoj hemisferi se smanjila za 7 do 11 posto tokom marta i aprila.
– Kako se okeani i atmosfera sve više zagrevaju, vazduh može da primi više vodene pare usled isparavanja, pa se očekuju intenzivnije padavine – kaže Pejanović. – U Evropi, u poslednjih 35 godina, na većim rekama bilo je 350 poplava, od toga 220 u poslednjih dvanaest godina. U Srbiji značajne poplave zabeležene su 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009. i 2014. godine – ističe on.

Česte i obilne padavine
Najkišovitija godina u Srbiji do sada bila je 2014, a kao što se svi sećamo, u maju 2014. godine su trodnevne sume padavina u oblasti Podrinsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-godišnje trodnevne sume. Na Zlatiboru, u Požegi i Sjenici 7. marta 2016. godine registrovane su rekordne vrednosti martovske dnevne količine padavina.
– Glavni cilj Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije je jačanje analitičkog i prognostičkog sistema za različite vremenske i prostorne okvire, počev od klimatskih projekcija, sezonskih, mesečnih, srednjoročnih i kratkoročnih prognoza, kao i predočavanje vremena i hidroloških uslova uz asimilaciju radarskih, satelitskih i drugih konvencionalnih podataka – kaže Goran Pejanović.
Podaci govore da je svet sve topliji, a naša zemlja se zagreva zajedno sa ostatkom planete. Preko toga, u Srbiji su padavine sve češće i obilnije, što ponekad može dovesti do katastrofalnih posledica, kao što se i desilo pre dve godine. Ako se ovako nastavi, možemo očekivati samo veće katastrofe, jer se priroda očigledno buni nakon stotina godina eksploatacije i nemara. Samo se možemo nadati da nije suviše kasno da zaustavimo stihiju koja nam preti.

Činjenice
Analize pokazuju da je u instrumentalnom periodu merenja i osmatranja došlo do sledećih promena na teritoriji Republike Srbije:

• postoji trend porasta temperature vazduha u većem delu Srbije
• povećanje broja letnjih i tropskih dana kao i tropskih noći
• smanjenje broja dana sa jakim mrazom i snežnim pokrivačem
• smanjenje broja ledenih dana
• toplotni talasi češći i duži
• padavine sve ređe ali intenzivnije
Miša Milosavljević