Naslovna Izdvojeno TRAMP JOŠ UVEK BEZ LJUBIMCA

TRAMP JOŠ UVEK BEZ LJUBIMCA

1051
0
PODELI

SA PREDSEDNICIMA U BELU KUĆU DOLAZILI SU PSI, PONIJI, OVCE, SVILENE BUBE, PRASIĆI, JARAC, ČAK I JEDAN ALIGATOR

Bela kuća, koja se nalazi na Pensilvanijskoj aveniji u Vašingtonu, od 1800. godine zvanična jr rezidencija američkih predsednika. Izgrađena je po arhitektonskom rešenju Irca Džejmsa Hobana. Britanski vojnici zapalili su je 1812. godine tokom britansko- američkog rata (1812-1814), a obnovljena je u periodu od 1815. do 1818. Počevši od Džona Adamsa, od 1825. g. svi budući američki predsednici živeli su u njoj. Predsednici SAD u ovo zdanje dovodili su i svoje ljubimce i gotovo svaki američki predsednik imao je kućnog ljubimca, mada ih pojedini šefovi države nisu dovodili u belu kuću. Da li će se tradicija nastaviti, ostaje da se vidi, s obzirom na to da novoizabrani 45. predsednik SAD Donald Tramp za sada nema kućnog ljubimca.
Prvi predsednik Džordž Vašington (1789-1797) kao ljubimce je imao devet konja i čak 15 goniča, a od toga su 5 bili francuski goniči. Vašington je bio pasionirani lovac i često je lovio sa svojim psima. Njegov naslednik Džon Adams je osim konja iimao i dva psa mešanca. Tomas Džeferson (1801-1809) uživao je u društvu ptica, a omiljena mu je bila američki drozd. Četvrti američki predsednik Džejms Medison (1809-1817) takođe je bio ljubitelj ptica, kao i njegova supruga Doli koja je imala zelenog papagaja. Džejms Monro (1817-1825) je za ljubimca imao psa španijela.Orlovi i beli miševi
Skoro narednih dvadeset godina, kao kućni ljubimci se nisu pojavljivali psi. Predsednik Džon Admas (1825-1829) imao je nešto moderniji pogled na kućne ljubimce, pa je u Belu kuću doveo aligatora koji je boravio u kadi u kupatilu, i svilene bube koje su pripadale njegovoj supruzi Luizi Adams. Endru Džekson (1829-1837) imao je pet konja od kojih su neki bili poniji, a Martin van Buren (1837-1841) je imao dva tigrića, koje je na poklon dobio od Sultana Omana, a kongres mu je naložio da iste preda u zoološki vrt.
Predsednik Vilijam Harison (1841-1841), general iz britansko-američkog rata, prvi je predsedink koji je umro u svom kabinetu. Istorijski, on je najkraće vladao, samo jedan mesec, a kao ljubimce je imao koze i krave.


Deseti predsednik SAD Džon Tejlor (1841-1845) obožavao je konje, ali je osim njih svojoj supruzi uvezao i par irskih vučijih hrtova. Džejm Polak (1845-1849), Zahari Tejlor (1849-1850) i Milard Filmor (1850-1853) bili su ljubitelji konja, a pojedini primerci su bili i poniji. Predsednik Filmor je jedan od osnivača ASPCA, jedne od najvećih svetskih organizacija za zaštitu i dobrobit životinja. Frenklin Pric (1853-1857) imao je nekoliko malih pasa, a Džejm Bučanan (1857-1861) posedovao je psa rase njufaundlend, toj terijera i par severnoamerčkih beloglavih orlova.
Predsednik Abraham Linkoln (1861-1865), osim pasa, mačaka, belog zeca i ponija, kao ljubimca je imao i prase. Ne postoje podaci o tome da je njegov naslednik Endru Džonson (1865-1869) imao kućne ljubimce, ali je zabeleženo da je ostavljao brašno u svom kabinetu za bele miševe, tokom poslednjih dana pred opoziv. Ulises Grant (1869-1877) imao konje i pse, a Ruferord Hejs (1877-1881) je, osim kanarinaca, krava, koza i mačaka, imao i pse: mastife, šnaucere, španijele, njufaudlende i lovačke.


Ruzveltov zoološki vrt
Ljubimac Džejmsa Garfilda (1881-1881) bio je pas rase njufaudlend, a njegov naslednik Čester Artur (1881-1885) imao je konje. Grover Klivlend je u dva navrata bio stanovnik Bele kuće, prvi put od 1885. do 1889, a drugi od 1893. do 1897. U oba slučaja doveo je pse koker španijele, kolije, bernardinca i jazavičara. Njegova supruga imala je pudlu i kanarince, a bio je prvi koji je imao akvarijumske ribice. Bendžamin Harison (1889-1893) posedovao je pse kolije i oposuma, a njegovi unuci su imali ljubimca jarca. Predsednik Vilijem Mek Kinli (1897-1901) imao je papagaja koga je naučio da govori.

Teodor Ruzvelt (1901-1909) veoma je voleo životinje i imao je omanji zoo-vrt. Njegove ljubimce je činilo 13 konja, pet medveda, lav, hijena, divlja mačka, rakun, kojot, zebra, gušter, pacov, zmije, petao, žaba, pet morskih prasića, dva papagaja, dve mačke, pit bul terijer Pit, čizopik retriver Sejlor, terijer Džek, mešanac Skip i španijel Mančo.
Početak prošlog veka nagovestio je i dolazak većeg broja pasa kao stanovnika predsedničke rezidencije, jer je u tom periodu počeo proces organizovanijeg klupskog rada i standardizacije rasa. Vilijem Taft (1909-1913) bio je poslednji predsednik koji je imao kravu kao ljubimca. Njega je nasledio Vudrou Vilson (1913-1921) koji je u Belu kuću doveo ovce i ovna koji su često provodili vreme na travnjaku. Osim njih, imao je i pse bulterijera Brusa, erdel terijera Davi, grejhunda Mauntajn Boja, kao i mačku i ptice pevačice.


Kenedijevih osam pasa
Voren Harding (1921-1923) voleo je konje i kanarince, a u Belu kuću doveo je i psa erdel terijera Old Boja. Jedan je od predsednika koji nije dočekao kraj mandata i umro je tokom posete San Francisku 1923. Nasledio ga je Kelvin Kulidž (1923-1929) koji je bio veliki ljubitelj pasa. Vreme je provodio sa svojim terijerom Petrom Panom i erdelom Bakom. Osim njih, imao je i šeltija, čau čaua, buldoga, ptičara i egzotične ljubimce kao što su lavići, medved čak i bebu nilskog konja. Počevši od njega, Bela kuća nikada nije bila bez prisustva pasa. Herbert Huver (1929-1933) je osim dva utrenirana policijska psa imao dva foksterijera Big Bena i Sonija, šetlandskog ovčara Glena, irskog vučijeg hrta i elkhunda.
Frenklin Delano Ruzvelt (1933-1945) je američki predsednik sa najdužim stažom u Beloj kući. Tokom negovog boravka u predsedničkoj rezidenciji društvo su mu pravili psi, nemački ovčar Major, škotski terijeri Megi i Fela, seter Viniks, bobtejl Tini, nemačka doga Prezident i mastif Blejz. Hari Truman (1945-1953) je takođe imao pse i to mešanca Felera i irskog setera Majka. Predsednik Dvajt Ajzenhauer (1953-1961) je bio ponosan na svoju Heldi, ženku vajmarskog ptičara.


Najmlađi američki predsednik koji je ubijen u Dalasu Džon Ficdžerald Kenedi (1961-1963) je kao ljubimce u Beloj kući imao ponije, kanarince, zeca, papagaja, mačku, velškog terijera Čarlija i još osam pasa rasa irski vučiji hrt, koker španijel, poli i nemački ovčar. Njegov naslednik Lindon Džonson (1963-1969) u Belu kuću je doneo hrčka, papagaja, jednog mešanca, četiri bigla i belog kolija Blanka. Ričard Nikson (1969-1974), 37. američki predsednik, kome je izglasano nepoverenje nakon afere “Votergejt”, prvi je predsedink koji je na taj način otišao sa svoje funkcije. Za ljubimce je imao pse irskog terijera Pašu i pudlu Viki. Džerlad Ford (1974-1977) koji ga je zamenio, imao je sijamsku mačku i zlatnog retrivera Liberti. Džimi Karter (1977-1981) takođe je obožavao životinje i imao je sijamsku mačku Misti, kao i pse border kolija Grits i avganistanskog hrta Levisa.

Otišli Boa i Sani
Bliža istorija dovodi nas do Ronalda Regana (1981-1989) koji je u Belu kuću doveo kavalijer king Čarls španijela Reksa, flandrijskog govedara Lakija, dok je na svom ranču ostavio veći broj pasa i konja. Džordž Buš stariji (1989-1993) je u Beloj kući boravio sa dva psa, engleskim špringer španijelom Mili i jednim od njenih štenaca Rendžerom. Nakon prestanka mandata o Mili je napisao knjigu koja je u SAD bila veoma popularna.


Bil Klinton (1993-2001) imao je psa crnog labrador retrivera Badija i mačku Soks. Džordž Buš mlađi (2001-2009) imao je više ljubimaca, a najpoznatiji je bio škotski terijer Barni. Osim njega, imao je i ženku škotskog terijera Mis Bizli, engleskog špringer španijela Spota i mačku, a na smov ranču u Teksasu i dugorogu kravu Ofeliju.


Barak Obama (2009-2017) je prvi Afroamerikanac koji je postao 44. američki predsednik, a u Beloj kući imao je dva ljubimca rase portugalski pas za vodu – mužjaka Boa i ženku Sani.

Nevozna Sani
Maliju, stariju kćerku bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, u Beloj kući svojevremeno je posetila prijateljica i doživela neprijatnost. Kad je pokušala da pomiluje četvorogodišnju Sani, jednu od ljubimica Obaminih, neraspoložena kuja ujela je devojku za obraz. Porodični lekar Obaminih sanirao je ranu sa nekoliko šavova koji će ostaviti ozbiljan ožiljak na devojčinom licu.

Dr vet. Darko Drobnjak